Праисторијски период на тлу данашње Србије, попут других подручја у Европи,
карактерише велики хронолоши распон његових етапа, као и неколико налазишта и
култура, од велике важности за проучавање читаве праисторије европског континента.
Једна од главних карактеристика овог периода је недостатак писаних сведочанстава.
Међутим, пронађени археолоши материјал одликује изузетна разноликост и богатство.
Праисторија у Србији почиње са палеолитом, најстаријом и најдужом етапом у људском
развоју. Конкетно, најранији остаци људи потичу из времена око 40.000 година пре нове
ере, и могу се повезати са мустеријенском културом средњег палеолита. Констатован је
мали број насеобина тачније пећина (пећина у селу Градац и Рисовача код Аранђеловца),
са траговима ватре, окресаног каменог и коштаног оруђа, фосилним остацима
праисторијске фауне (развијен лов), као и малобројних остатака људи, који се могу
повезати са врстом Хомо Сапијенс.
Палеолит је сменила епоха мезолита, коју у Србији карактерише култура Лепенског Вира,
најстарија и најрепрезентативнија култура средњег каменог доба у Европи. Археолошким
истраживањима је утврђен континуитет људских станишта на 14 локација у Ђердапској
клисури на Дунаву (Лепенски Вир, Власац, Падина, Хајдучка воденица, Икона, Кладовска
скела итд), која су се развијала у периоду од око 11.000. године пре н. е. до око 5000.
године пре н. е. Ова насеља карактеришу насеобине грађене по утврђеном обрасцу, са
сахрањивањем унутар њих и карактеристичним кућама трапезасте основе, усавршена
израда алата и оружја, а сматра се да је у њој постојала друштвена хијерархија и приватно
власништво, као и развијена религија (са култним местима и сакралним објектима) и
уметност (јављају се прве скулптуре риболиких људи, риба и јелена). Основна занимања
била су сакупљање плодова, лов и риболовом, док се сматра да је у последњој фази
дошло до покушаја узгоја биљака и припитомљавања животиња, што је довело до
стварања земљорадничко-сточарских заједница.
Ово је утрло пут новој етапи у развоју праисторије, односно неолиту, који карактерише
појава сталних људских насеља, развој грнчарства, израда култних религиозних предмета,
урбаних планова насеља, као и назнаке чвршћих контаката (пре свега, путем трговине)
између људских заједница. Старији неолит у Подунављу је обележила старчевачка
култура, која се везује за период од 6300. п. н. е. до 5400. п. н. е. Њене насеобине су
чиниле куће квадратно-трапезасте основе, прављене од дрвета, блата и плеве.
Проналасци остатака угљенисаног јечма и пшенице у укопаним амбарима, утврђено је да
су се људи бавили земљорадњом, док кости домаћих животиња указују на бављење
сточарством. Лов и рибиолов су и даље присутни. О томе сведоче остаци дивљих
животиња, како у кућама, тако и око њих, као и читав низ шила, спатула, харпуна и удица,

који се користе приликом риболова. Скулптуре старчевачке културе карактеришу веома
реалистични прикази животиња, док представе људи имају јасне карактеристике жена,
што сведочи о веровању ондашњих људи у култ плодности.
Старчевачку културу је сменила винчанска култура млађег неолита (од 5700. пре н. е. До
4200. пре н. е.), технолошки најнапреднија праисторијска култура на свету. Издвајају се
насеља Винча и Плочник, а поред типичних карактеристика које се везују за неолит,
винчанску културе одликује и почетак металургије бакра у Европи. Куће винчанске културе
су наследиле традицију градње из старчевачке културе (исти материјал и облици).
Одликују их масивне просторије и огњиштима, док су у позном периоду биле поређане у
редове са својеврсним улицама између њих, па би се њихова насеља могла сматрати
урбаним. Поред земљорадње и сточарства као основних занимања, људи у овом периоду
су се бавили ловом, риболовом и сакупљањем плодова, затим прављењем грнчарије,
алатки од камена, али и плетењем асура од лике и трске, па чак и прерадом вуне.
Грнчарију карактерише заобљеност, антропоморфне и зооморфне фигурине, као и
просопоморфни поклопци и жртвеници представљају изузетне уметничке домете ове
културе. Поред тога, пронађени су остаци опсидијана и спондилус шкољи, коју указују на
трговачке везе и размену са другим, удаљеним, неолитским заједницама.