FORGOT YOUR DETAILS?

ПРЕДАВАЊА: УПОЗНАЈТЕ ПРАИСТОРИЈУ СРБИЈЕ

ПРЕДАВАЊА

ЗАПОЧНИТЕ СВОЈУ ПРАИСТОРИЈСКУ АВАНТУРУ ОТКРИЈТЕ МИСТЕРИЈЕ ДРЕВНИХ ЦИВИЛИЗАЦИЈА

Осмислили смо неколико предавања која поближе представљају и објашњавају праисторијске
културе на тлу Србије. Недовољно је познато да Србија има највећи број праисторијских
налазишта по квадратном километру на свету, и најбогатија су (на сваких 10 км налази се
неолитско налазиште).
Свако предавање је пропраћено видео-презентацијом, на керамичким фигурама се објашњавају
карактеристике појединих култура, а добија се адекватан пра-текст, магнет на поклон и послужење
из шоља са праисторијским мотивом (Ртањски чај).
Језик: енглески или српски. Предавања су намењена најширој популацији, првенствено домаћим и
страним туристима, и није потребно предзнање.

TAМАРА КОМАЗЕЦ

О 5 ПРЕДАВАЊА

трајање: 45 мин / 850 дин. / сваког радног дана у 12 ч

1.

ПРАИСТОРИЈСКА СРБИЈА

 Обухваћене су најважније културе мезолита (Лепенски Вир, 9500-5500 пре н.е.), неолита (Старчевачка 6200-5200 пре н.е., Винчанска 5200-4200 пре н.е.), појава првог рударства и металних доба (енеолит или бакарно доба 4500-2500 пре н.е., бронзано доба 2500-1000 пре н.е. са Дубовачко-Жутобрдском културном групом као представником, гвоздено доба око 1000- око 100. г. пре н.е.). Ово је питак и информативан општи увод у раздобље које је трајало скоро 8 миленијума, а нагласак је на најважним и најзанимљивијим информацијама.

Сазнаћете разлику између мезолитске и неолитске богиње плодности, како је изгледао свакодневни живот винчанаца, која је фигура проглашена за најлепши комад керамике у европској праисторији, који су то тајанствени култни предмети из Лепенског Вира и зашто је чувени скелет из куће 69 сахрањен у „јога“ положају, када је припитомљен пас, где је било главно светилиште из 6. миленијума где су на поклоњење долазили из целе Европе, зашто винчанске фигурине имају ванземаљска лица, шта су то просопоморфни поклопци и шта су чували, и још много тога.

трајање: 45 мин / 1200 дин. / сваког радног дана у 13 ч

2.

МЕЗОЛИТСКЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

Лепенски Вир (9500-5500 пре н.е.) је јединствени мезолитски локалитет назван по виру на Дунаву и био је седиште једне од најсложенијих и најважнијих култура праисторије. Током ископавања нађена је рибарска ловачка насеобина са 7 сукцесивних слојева насеља и 136 сакралних или стамбених објеката.

Велики број монументалних камених скулптура инспирисан је рибом моруном која је била једно од њихових божанстава. Пронађени су и многобројни жртвеници, ватришта и трапезоидни неимарски објекти подизани према јединственој архитектонској шеми (кружни исечак). Поближе су објашњени елементи станишта, начин сахрањивања, култни предмети, мотиви и изглед скулптура, феномен двоструког изласка сунца, начин живота мезолићана.

Ово налазиште представља кључ за разумевање процеса неолитизације на Балкану, јер су једино овде забележене све фазе прелаза мезолита у неолит. Почеци земљорадње и сточарства из корена
мењају начин живота и привређивања, а осим њих, неолитска револуција суштински мења и религију. Мезолитски култ везан за камен и свет мртвих повлачи се пред новим религијским стремљењима.

трајање: 45 мин / 1200 дин. / сваког радног дана у 14 ч

3.

НЕОЛИТСКЕ КУЛТУРЕ У СРБИЈИ

Најпознатија налазишта старчевачке културе (6200-5200 пре н.е.) су Медведњак код Смедеревске Паланке (више налаза од кости и рога него сва налазишта из Европе, северне Африке и Блиског истока заједно), Белица код Јагодине (комплекс светилишта из 5900. пре н.е., приказане све фазе развоја трудноће), Благотин покрај Трстеника (први зидани храм, место ходочашћа људи из читаве Европе, први хлеб и први урбанистички план)...


Винчанска култура (5200-4200 пре н.е.) најпознатија је неолитска култура у Србији, а епонимни локалитет Винча, Бело Брдо био је права праисторијска метропола. У то доба, простор данашње Србије и централног Балкана представљао је културно средиште Европе. Културни слој дебљине 10,5 м крије обиље археолошких налаза: остаци кућа, керамичке посуде, антропоморфне и зооморфне фигурине (преко 10.000 само на локалитету Бело Брдо), камено оруђе и оружје.

Хиљаде алатки од опсидијана (вулканско стакло), мноштво наруквица и украса од спондилус шкољки, прелепа керамика обојена цинабаритом приближава нам начин живота и интересовања древних житеља, способних трговаца и занатлија.

трајање: 45 мин / 1200 дин. / сваког радног дана у 15 ч

4.

ПРВО РУДАРСТВО И МЕТАЛНА ДОБА У СРБИЈИ

Пре више од 7000 година, винчански архео-рудари и металурзи увели су простор Србије у модерно метално доба које траје и данас – и то су прво рударство и металургија на свету. Набројаћемо десетак најпознатијих рудника из тог доба, и објаснити технолошки поступак добијања руда уз помоћ батова, јелењих рогова, керамичких судова итд. Поседовање тих специфичних знања и вештина можемо упоредити са данашњом технологијом слања човека на Марс!

Метална доба су: енеолит или бакарно доба 4500-2500 пре н.е., бронзано доба 2500-1000 пре н.е., гвоздено доба око 1000 - око 100. г. пре н.е. Бронзано доба је право метално доба, када су људи научили да мешају мекани бакар и друге метале, и праве чврсто и јако оруђе и оружје. Дубовачко- Жутобрдском културна група је представник тог периода, са прелепом керамиком, мноштвом мушких божанстава у хаљинама, имитирањем металног накита на фигуринама... У гвозденом добу почиње широка употреба злата и сребра за израду накита (нпр. појасеви типа Мраморац, златне маске).

трајање: 60 мин / 1650 дин. / сваког радног дана у 16 ч

5.

ВИНЧАНСКИ ЗНАЦИ И СИМБОЛИ: ПИСМО ИЛИ НЕ

На керамици винчанског периода (6-4. миленијум пре н.е.) појављују се тајанствени знаци, урези на керамици, углавном на дну посуда и на фигуринама. До сада је откривено преко 1000 примерака винчанских знакова, на преко 60 локалитета и на читавој територији где се ова култура простирала. Велике су недоумице и расправе да ли је то фонетско писмо, знаци власништва, сликовно писмо, трговачке ознаке...

Поближе ћемо се упознати са овим занимљивим аспектом винчанске културе – како изгледају урези, докле се стигло у „дешифровању“, које теорије постоје, има ли сличности са другим знацима итд. Званична светска лингвистика наводи феничанско писмо из 1700. г. пре н.е. као прво алфабетско писмо, а ови винчански знаци су неколико хиљада година старији (да, старији и од египатских хијероглифа). Указаћемо и на разлику између знакова, симбола, слова.

TOP